Finansije i Osiguranje - Srbija

Nizak standard i neosiguran život

U Srbije ne postoji svest o potrebi životnog osiguranja, a zbog relativno niskog standarda građani nemaju dovoljno novca koji bi za tu namenu mogli da izdvoje. Sa našim Fondom PIO, ovakvim kakav jeste, moramo da razmišljamo o tome šta će nas čekati u starosti, upozorava generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Vladan Manić.

Srbija je, po pitanju ulaganja u životno osiguranje, ispod nivoa u regionu i daleko ispod evropskog proseka, izjavio je generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Vladan Manić.

Prosečna premija životnog osiguranja u Srbiji je oko 12 evra, u Hrvatskoj više od 90 evra po stanovniku, a u Evropskoj uniji oko 65 odsto ukupnih premija osiguranja potiče od životnog, a u Srbiji oko 15 procenata, rekao je Manić za Tanjug.

Srbija je u tom pogledu pri dnu lestvice i znatno ispod svake granice kriterijuma, a jedan od razloga, kako je istakao Manić, je relativno nizak životni standard i nedovoljno novca koji bi građani za tu namenu mogli da izdvoje.

"Mnogo veći problem je to što ne postoji svest o potrebi životnog osiguranja", primetio je Manić i dodao da sa našim Fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje, "ovakvim kakav jeste, moramo da razmišljamo o tome šta će nas čekati u starosti".

Manić je istakao da je zadatak Udruženja osigurača, države i svih drugih organa razvijanje svesti o potrebi životnog osiguranja i obuka stanovništva o tome šta životno osiguranje znači za pojedinca ili njegovu porodicu.

Stroga kontrola ulaganja

Odgovarajući na pitanje da li jedan od razloga zbog čega stanovništvo ne ulaže u osiguranje leži u lošem iskustvu sa bankama devedesetih godina prošlog veka, Manić je rekao da danas govorimo o drugačijoj Srbiji, sa stabilnim bankama i sektorom osiguranja.

"Stroga je kontrola onoga u šta osiguravajuća društva ulažu, mogućnost da se ta sredstva izgube je gotovo nikakva. Čak i kada bi došlo do toga, primeniće se odredbe Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, po kojima će svako lice biti obeštećeno i ne može da pretrpi nikakav gubitak", objasnio je Manić.

Iako je Zakon o osiguranju, koji je donet 2004. godine, savremen i u velikoj meri u skladu sa direktivama EU, do kraja ove ili početkom naredne godine trebalo bi krenuti u sledeću fazu usaglašavanja sa direktivama EU, jer tu još ima neusklađenosti, naglasio je Manić.

"Ono što je jako pozitivno jeste to što je država krenula sa emisijom obveznica, nominovanih u evrima, čiji su glavni kupci osiguravajuća društva i na taj način se deo portfolija ulaže u te hartije", istakao je Manić i dodao da treba razvijati nove i kvalitetne hartije koje bi osiguravajuća društva mogla da kupe.

Prema njegovim rečima, sektor osiguranja mnogo očekuje i od emitovanja obveznica lokalne samouprave, koje tek treba da se pojave na tržištu, ukazujući da će industrija osiguranja podržati emisiju ovih dužničkih hartija jer njihov kvalitet garantuje sigurna ulaganja.